Водич за Финансијско управљање и контролу (ФМЦ) у локалним самоуправама

Финансијско управљање и контролу (ФМЦ – Financial Management and Control) локалне самоуправе у Србији често посматрају искључиво као законску обавезу и формалност. Међутим, у контексту спровођења новог Програма реформе управљања јавним финансијама (PRUJF 2026–2030), ФМЦ постаје кључни механизам за заштиту буџета од ризика, оптимизацију трошкова и постизање веће транспарентности према грађанима.

1. Шта је заправо ФМЦ и ко је одговоран?

ФМЦ није само задатак за шефа рачуноводства или начелника за финансије. То је свеобухватан систем којим руководилац локалне самоуправе (градоначелник или председник општине), управљајући ризицима, обезбеђује да се јавна средства троше законито, економично, ефикасно и ефективно.

·         Руководилац је законски одговоран: Систем успоставља и за њега одговара челник општине/града, док се оперативна овлашћења преносе на руководиоце организационих јединица.

·         Сви запослени учествују: Свака особа која доноси одлуке које имају финансијске последице део је ФМЦ система.

2. Пет стубова ФМЦ-а на локалном нивоу

Успостављање ефикасног ФМЦ система заснива се на међународним ЦОСО стандардима и обухвата пет кључних елемената:

·         Контролно окружење: Представља основу система – етичке вредности, стил управљања, поделу одговорности и компетентност запослених на локалу.

·         Управљање ризицима: Идентификовање и анализа догађаја који могу негативно утицати на остварење циљева општине (нпр. кашњење капиталних пројеката, пробијање буџета).

·         Контролне активности: Писане процедуре, правила и политике које се успостављају како би се ризици свели на прихватљив ниво (нпр. двоструки потпис, јасна подела дужности).

·         Информације и комуникације: Обезбеђивање да запослени добију благовремене и тачне информације како би квалитетно обављали своје задатке.

·         Праћење и процена система (Мониторинг): Стални надзор над функционисањем система и његово периодично унапређење кроз рад интерне ревизије.

3. Практични кораци за имплементацију на локалу

Да би ФМЦ оживео у пракси, локална самоуправа мора проћи кроз следеће кораке:

·         Именовање координатора: Лице задужено за координацију активности на нивоу целе општинске/градске управе.

·         Попис и мапирање пословних процеса: Документовање начина на који се доносе одлуке – од јавних набавки до исплате социјалних давања.

·         Израда Регистра ризика: Документ у којем се наводе сви препознати ризици, њихова вероватноћа и утицај, као и мере за њихово отклањање.

·         Увођење ‘Књиге процедура’: Јасно дефинисани кораци ‘ко, шта, када и како’ ради, чиме се елиминише простор за дискреционо одлучивање.

4. Најчешће грешке и како их избећи

·         Копирање туђих процедура: Свака општина има специфичну структуру и ризике. Шаблонска документација не помаже у пракси.

·         Занемаривање регистра ризика: Регистар се често попуни једном и никада се више не ажурира. Он мора бити ‘жив’ документ који се преиспитује најмање једном годишње.

·         Неразумевање разлике између ФМЦ-а и интерне ревизије: ФМЦ успоставља руководство (то је прва линија одбране), док интерна ревизија само независно проверава да ли тај систем ради како треба.

Закључак: ФМЦ као алат за бољи буџет

Уређен систем финансијског управљања и контроле директно утиче на оцену Екстерне ревизије (ДРИ) и отвара врата локалним самоуправама ка коришћењу већих средстава из фондова ЕУ. Уместо административног терета, ФМЦ треба посматрати као модерни менаџерски алат који штити локални буџет и обезбеђује грађанима максималну вредност за њихов новац.