Нова правила за јавна предузећа: Обавезна документа и строжи рокови од септембра
Od 16. septembra stupa na snagu nova uredba Vlade Republike Srbije koja menja način na koji javna preduzeća – odnosno društva kapitala u državnom vlasništvu – planiraju svoje aktivnosti i izveštavaju o rezultatima poslovanja. Ova regulativa ima za cilj povećanje efikasnosti, odgovornosti i transparentnosti u upravljanju javnim resursima.
Три обавезна документа
Према новој уредби, уводе се три кључна документа која су сада обавезна за сва друштва капитала:
- Средњорочни план пословања – обухвата наредне три године и мора садржати анализу досадашњег рада, мисију и визију, дефинисане стратешке циљеве, као и детаљан акциони план са роковима, финансијским оквиром и индикаторима успеха.
2. Годишњи план пословања – односи се на циљеве и активности за једну календарску годину, а мора бити усклађен са смерницама које прописује посебна комисија. Предузећа више неће самостално одређивати приоритете, већ ће их усклађивати са државном стратегијом.
3. Периодични извештаји – обухватају редовне извештаје (тромесечне, шестомесечне, деветомесечне и годишње) о степену реализације планова, укључујући објашњења за све евентуалне пропусте или одступања. По потреби, могу се достављати и ванредни извештаји.
Поред годишњег и кварталних извештаја, посебно важну улогу има средњорочни извештај, који приказује у којој мери су остварени планирани циљеви у трогодишњем периоду.
Јасно дефинисани рокови
Уредба прецизира и рокове за достављање документације:
- Средњорочни план – до 1. јуна
- Годишњи план – до 15. новембра
- Периодични извештаји – у року од 30 дана након завршетка периода
- Годишњи извештај – до 10. априла
- Средњорочни извештај – до 15. марта
Док се не успостави Јединствена информациона платформа, документа ће се слати и у електронској и папирној форми.
Категоризација и различити нивои обавеза
Предузећа се разврставају у три категорије, у зависности од њихове стратешке важности:
- Стратешки важна предузећа – обавезна су да достављају све планове и извештаје.
- Предузећа од посебног интереса – подносе шестомесечне и годишње извештаје.
- Остала предузећа – имају обавезу годишњег извештавања.
У складу са овим, ажурираће се и списак предузећа која морају да прибаве претходну сагласност Министарства привреде на своје средњорочне и годишње планове. Међу њима се налазе:
- Акционарско друштво „Електропривреда Србије”, Београд
- Акционарско друштво за транспорт нафте нафтоводима и транспорт деривата нафте продуктоводима „Транснафта”, Панчево
- Јавно предузеће „Србијагас”, Нови Сад
- Електродистрибуција Србије д.о.о. Београд
- Јавно предузеће „Путеви Србије”, Београд
- „Коридори Србије” д.о.о. Београд
- Јавно предузеће за газдовање шумама „Србијашуме” са п.о. Београд
- Јавно предузеће „Пошта Србије”, Београд
- Јавно предузеће „Нуклеарни објекти Србије”, Винча
- „Железнице Србије”, акционарско друштво, Београд
- Акционарско друштво за управљање јавном железничком инфраструктуром „Инфраструктура железнице Србије”, Београд
- Акционарско друштво за железнички превоз робе „Србија Карго”, Београд
- Акционарско друштво за железнички превоз путника „Србија Воз”, Београд
- „Аеродроми Србије” друштво с ограниченом одговорношћу Ниш
- Јавно предузеће „Национални парк Тара”, Бајина Башта
- Јавно предузеће „Национални парк Фрушка Гора”, Сремска Каменица
- Јавно предузеће „Национални парк Ђердап”, Доњи Милановац
- Јавно предузеће „Национални парк Копаоник” са потпуном одговорношћу, Копаоник
- Јавно предузеће „Завод за уџбенике”, Београд
- Јавно предузеће „Емисиона техника и везе”, Београд
- Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе”, Београд
- Привредно друштво НОВИ САД – ГАС за дистрибуцију гаса, одржавање и извођење д.о.о. Нови Сад
- Јавно предузеће „Службени гласник”, Београд
- Јавно предузеће „Скијалишта Србије”, Београд
- Јавно предузеће за склоништа Београд – Нови Београд
Закључак
Нова уредба представља важан корак ка унапређењу корпоративног управљања у јавном сектору. Увођењем јасних обавеза, конкретних рокова и већег надзора, држава показује намеру да јавна предузећа учини ефикаснијим и одговорнијим, уз већу контролу над трошењем јавних средстава.
За сва друштва капитала у државном власништву, ово значи нову фазу пословања – са више планирања, више извештавања, али и већом усклађеношћу са националним стратешким циљевима.